ISTANBUL - GRAD NAD GRADOVIMA

       

Karta starog, istorijskog jezgra grada

 U Stambolu na Bosforu

 Piše: Blažo Guzina
 

 putnik Kon Tiki Travel-a

 

Članak pod istim naslovom objavljen je u nešto kraćem obliku u jubilarnom, 50. broju časopisa Svet na dlanu.

Priloženo je i nekoliko fotografija.

Izdavač: Kon Tiki travel (novembar 2011).

 
"Ako čovek svetu treba da podari samo jedan pogled, to treba da bude pogled na Carigrad" (Lamartin, francuski pesnik)

 

"Ako bi svet bio jedna država, glavni grad bio bi Istanbul" (Napoleon Bonaparta)

 

Prema jednoj anketi časopisa National Geographic, u kojoj je izgleda učestvovalo mnoštvo naših sugrađana, tri grada sa najlepšim geografskim položajem na svetu su Rio, Istanbul i Beograd (zbog pogleda sa tvrđave na ušće i Ratno ostrvo). Ne bi pogrešili ni da smo na drugo mesto stavili Hong Kong i pogled sa brda Viktorija, a Istanbul zaslužuje da bude na prvom mestu zbog građevina, starina i burne, slavne, 27 vekova duge istorije, dok Rio ima manje-više samo krajolik i klimu, od Boga date. Fantastičnim prizorima Istanbula, grada nad gradovima, koji leži na sedam brda, može se diviti sa nekoliko mesta, što će ovde, koliko je moguće, biti opisano.

Opšta uputstva

Po izlasku iz aviona, na aerodromu, valja uzeti besplatnu brošuru sa detaljnom kartom Istanbula. Najbolja i najpreglednija karta je Istanbul Shopping map - Tax Free. Na aerodromu je nepovoljan kurs za menjanje evra. Najbolje je menjati u bankama i menjačnicama u velikim trgovačkim ulicama. Taksi nije skup. Ukoliko taksista ne uključi taksimetar, treba zahtevati da uključi. Posle opomene, oni to uvek čine. Po ulasku u taksi možete pokazati vozaču kartu grada i mesto gde želite da vas vozi, jer većinom ne znaju ili nedovoljno razumeju engleski. Pokažete im na crtež džamije ili bulevar u karti i kažete, na primer, Sultan Ahmet džami, ili Ataturk bulvari. Velika ulica se kaže džad ili džadesi (kao kod nas turcizam džada), na primer Istiklal džad (u karti piše Istiklal cad ili caddesi). Da vas ne bi vozili okolo naokolo dobro je pokazati na most (na turskom kupru), na primer Ataturk kupru, kojim prelazite zaliv Zlatni rog.

Put sa aerodroma (oko 15 km zapadno od šireg centra grada) prolazi obalom Mramornog mora i pored starih zidina koje su još u rimsko i vizantijsko doba opasavale grad, s juga, od obale Mramornog mora, ka severu, a zatim na istok do zaliva Zlatni rog. Blizu obale Mramornog mora u zidinama su i Beogradska vrata (Belgrat kapi). Uz obalu, pored puta su poslednji kilometri pruge kojom je prolazio čuveni voz Orijent ekspres, do stanice u zalivu Zlatni rog.

Turska

Površina 780.000 km2, kao V. Britanija i Francuska bez Korzike zajedno, odnosno poput 10 Srbija. Ima više od 75 miliona stanovnika, a među brojnim narodnostima najviše je Kurda, koji povremeno organizuju protestne akcije. Zbog mogućih pretnji, po Istanbulu se mogu videti i naoružani vojnici i policajci.

Posle propasti Otomanske carevine, oslobođeno je ili stvoreno tridesetak zemalja. Mnoge turske reči, na primer kebab, usvojene su u jezicima naroda na ogromnom području od Maroka do Indonezije i Kine. Po ekonomskoj moći Turska je 17. na svetu, a šesta u Evropi, posle Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije i Rusije.

Nastanak Konstantinopolja

Rimski car Konstantin Veliki (306 - 337), rođen u Nišu (Naissus), posle krunisanja i dosadnog života na području sadašnje Engleske, odlučio je da prestonicu Istočnog Rimskog carstva ustanovi na Bosforu, na mestu starog grčkog grada Vizanta. Grad je njemu u čast nazvan Konstantinopolis i bio je prestonica Vizantije (Istočnog Rimskog Carstva) do 1453. Mehmed osvajač osvojio ga je 1453, i preimenovao u Istanbul; bio je prestonica Otomanske carevine do 1922.

Istanbul se, sa 17 miliona stanovnika, proširio na sever kroz 31 km dug moreuz Bosfor, od Mramornog do Crnog mora. Ima više od dve hiljade minareta, nekoliko stotina crkava i desetine sinagoga.

Obilazak

Na azijskoj strani ne postoji mnogo toga interesantnog, osim novog centra grada i vidikovca Čamlidže, odakle se vidi ceo Bosfor. U evropskom delu, gotovo sve najvažnije istorijske znamenitosti su južno od zaliva Zlatni rog.
Na karti Istanbula najpre valja uočiti stari, istorijski deo grada, južno od zaliva Zlatni rog i mosta Galata kupru. Od reči kupru kod nas su načinili turcizam - ćuprija. U odnosu na ovaj deo grada, levo na karti, odnosno na zapadu nalazi se most Ataturk. Most je u nastavku bulevara Ataturk, koji se prostire pravcem sever - jug. U blizini se nalazi nekoliko hotela, među kojima i Black bird, čiji dobar položaj omogućuje gostima da skoro sve starine obiđu peške. Mreža kvadrata na karti Istanbula, koju dobijate na aerodromu, ima osnovu od 1 km. Južna obala je Mramorno more, a na istoku je početak Bosfora.

Pravoslavna Crkva svete mudrosti - Agija Sofija

Za obilazak Agije Sofije potrebno je odvojiti nekoliko časova. Pored parka blizu crkve vozi moderan i pristupačan tramvaj. Ukoliko se ide taksijem, pošto se u parku nalazi i džamija, taksisti se može reći - sultan Ahmet džami.
U Agija Sofiji su svuda oznake i opisi na engleskom, tako da nije neophodno unajmljivati vodiča.
Gradnja njene prve bazilike je završena 360. godine, ali je 532. godine izgorela do temelja. Tada je ponovo podigao car Justinijan I, kao najlepšu crkvu u Istočnom Rimskom carstvu. Za gradnju je doneo mermer i druge materijale iz Azije i Egipta i, na žalost, opljačkao tornjeve iz Efesa. Vekovima je bila jedan od najvećih zatvorenih prostora na svetu. Središnja kupola je visoka 55, a široka 31 m. Vredi popeti se do prvog ili drugog sprata, obratiti pažnju na širinu i masivnost zidova i obići je spolja sa svih strana. Posle osvajanja Konstantinopolja, pretvorena je u džamiju. Vremenom su dodali i četiri minareta. Minaret od opeke sagradio je Mehmed Osvajač, najtanji Bajezid II, a dva šira Selim II. Turci su okrečili sve mozaike da se ne vide. Kemal Paša Ataturk je 1935. godine naredio da je pretvore u muzej i ogule kreč, da bi se videli sačuvani mozaici. Skidanje kreča rade polako i još nisu završili. Na žalost mnogi mozaici su uništeni, a zlatne pločice od kojih su bili sačinjeni pokradene. Ali, oni koji su sačuvani oduzeće vam dah. Najlepši je mozaik Hrista Pantokratora. Zatvorena je petkom.

Plava džamija

Na drugom kraju parka, južno od Agije Sofije je džamija Sultana Ahmeta I, danas jedina na svetu sa šest minareta. Zovu je i Plava džamija, jer je unutrašnjost obložena sa više od 20.000 plavih keramičkih pločica, čiju jedinstvenu nijansu boje su, prema verovanju, izmislili Turci. Ulaz se ne plaća. Obavezno je skinuti cipele i biti pristojno i skromno obučen. Sagrađena je od 1609. do 1616. godine po projektu arhitekte Mehmed Age. On je pred sultanom, koji je tada imao dvadeset godina i od koga su svi drhtali, prečuo kada je sultan rekao da neće žaliti zlata za jednu od najvećih građevina svog vremena, i, pošto turska reč zlato sliči reči šest, Mehmed Aga je projektovao šest minareta. Primenio je arhitektonski postupak i građevinsku statiku iz Agije Sofije. Namerno su sagradili kupolu širine 33 metra, da bude malo šira od kupole Agija Sofije. Svetlo prodire kroz 260 vitraža. Na podu su drevni molitveni ćilimi. Posle izgradnje izbila je pobuna, jer je pre nje samo džamija u Meki imala šest minareta. Sultanovi protivnici tvrdili su da je rasipnik, koji je gotovo ispraznio državnu blagajnu, a on je problem rešio tako što je ponudio da u Meki sagradi sedmi minaret i tako ih smirio.

U okolini džamije i parka su Hipodom i Teodosijev obelisk.

Cisterna

U središtu parka, pored ulice Divan je čuvena podzemna cisterna iz šestog veka (za obilazak je potrebno oko 30 minuta). Zovu je cisterna sa 1001 stubom, mada ih ima 336 i to korintskih. Ulaznica za cisternu je skupa, ali vredi videti, jer predstavlja čudo. Iz šume, oko 20 km van grada (nazvane kasnije, u Otomansko doba - Beogradskom, u čast osvajanja Beograda), iz potoka su sproveli vodu preko rimskog akvadukta u centar Konstantinopolja - do cisterne. Zbog tog tajnog vodovoda vojske koje su opsedale dobro utvrđen grad u rimsko i vizantijsko vreme nisu uspele da ga osvoje, dok ga na kraju ipak nisu zauzeli Turci. Grad je imao nekoliko cisterni, ali je ova najveća i najpoznatija. Cisterna je sagrađena kao podzemno veštačko jezero iz koga se izdižu kameni stubovi - nosači svoda zidanog opekom. Preko svoda su sagradili ulicu i park. Da nema oznake za ulaz u podzemlje ne biste bili svesni da šetate preko nje. Dva od brojnih stubova postavljena su na statue u obliku glave Meduze. Jedna glava je položena vodoravno, a druga naopako, zbog sujeverja. Veruje se naime, da Meduzu ne smete pogledati pravo u oči, da vas ne bi pretvorila u kamen. U cisterni je hladno i vlažno i treba se toplo obući. Zatvorena je utorkom.

Hasan letač

Postoji legenda da je po jezeru u cisterni plovio čamcem mladić Hasan. Ne zna se zašto je na čamcu imao jedro, jer tamo dole ne duva vetar. Kada mu je dosadilo u cisterni, nošen stvaralačkim nemirom uzeo je jedro i napravio sebi krila, po uzoru na Ikara. Sa kule Galata skočio je i preleteo Bosfor. Tako je postao čuven i ušao u legendu kao Hasan letač, prvi Turčin koji je preleteo iz Evrope u Aziju.

Kula Galata nalazi se u evropskom delu, severno od zaliva Zlatni rog, na brdu iznad mosta Galata. Osim po visini, ističe se i karakterističnim kružnim presekom, sa krovom u obliku kupe.

Pogled noću

Blizu cisterne može se naići i na hotele sa restoranom na ravnom krovu. Tu vredi doći uveče na večeru ili piće, zbog pogleda na lepo osvetljene stare građevine i znamenitosti.

Palata Topkapi, iz koje se vladalo Otomanskim carstvom 400 godina

Nedaleko od Agija Sofije je ulaz u najznačajniju muzejsku znamenitost Istanbula - palatu Topkapi saraj, sa haremom i riznicom. Za obilazak je potrebno izdvojiti nekoliko sati. Gradnju je započeo Mehmet II, 1462. g. Na površini od 70 hektara, u 400 stanova i brojnim dvoranama, živelo je i radilo oko 40.000 uposlenika, rođaka i službenika sultana. U prvom delu, po obodu ulaznog parka su kočije u kojima su vozili sultane, među njima i jedna koja je poklonila britanska kraljica.
U palati, haremu i prostorijama za evnuhe izložene su bogate zbirke kineskih vaza, skupocene sultanove odeće, ordenja i nakita, starih grčkih i arapskih spisa. U riznici obavezno valja videti čuveni dijamant Kašikči (kašika), nazvan tako jer je oblika supene kašike, peti po veličini na svetu, kao i smaragdni bodež Topkapi i dva pozamašna nebrušena smaragda. Do sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka ovde se moglo videti mnogo više umetničkih predmeta, poklona sultanu, nego što je sada izloženo, jer su dosta preneli u druge muzeje.

Danas se širom Turske, u muzejima, nalaze sačuvane dragocenosti brojnih sultana, procenjene na četiri milijarde dolara, a ne zna se vrednost raznetog. Naime, po ukidanju Otomanske carevine mnoga blaga su prisvojili sultanovi rođaci, službenici, sluge i obični lopovi. Ataturk je nekako uspeo da zaustavi raznošenje.
Evnusi i robinje iz Harema živeli su u skromnim zajedničkim prostorijama, a samo četiri sultanove žene miljenice imale su svoje sobe, dok je sultanova majka raspolagala celim spratom. Sultanova majka ili zapovednik evnuha odlučivali bi svake noći koju od haremskih lepotica da odvedu sultanu, tzv. zlatnom stazom, do njegovih soba.
Pri obilasku građevina u sklopu palate, povremeno valja gledati i okolo, jer se sa nekoliko mesta pruža divan pogled na Bosfor (istočno) i zaliv Zlatni rog (severozapadno), kao i deo grada preko zaliva (severno), koji se zove Beyoglu, sa kulom Galata, sa koje je, po legendi, poleteo Hasan letač. Palata je zatvorena utorkom.

Do Beyoglua i Galate vode dva manja mosta, preko zaliva Zlatni rog. Most bliži Bosforu je Galata. To je sve evropski deo grada, a mostovi su uslovno rečeno manji, samo u odnosu na dva velika viseća mosta, dalje na severu, preko Bosfora. Ova dva mosta najbolje se vide sa vrha hotela Marmara na trgu Taksim. O tome kasnije.

Kapali čarši i Konstantinov stub

Od parka sa Agija Sofijom i ostalim znamenitostima, prema zapadu vodi ulica Divan, kojom prolazi tramvaj, sve do ulice Ordu. Na pola puta prema čuvenoj Kapali čarši (pokrivena pijaca), pored ulice je ostatak Konstantinovog stuba. Kapali čarši je pre više od 500 godina bila prvi veliki, a i danas je najveći svetski shopping mall, sa 4000 prodavnica u 65 ulica, na 20 hektara. Kada obiđete prvih 300 metara stičete utisak da ste videli sve, ali ne bi valjalo propustiti obilazak radnji sa tepisima izuzetne lepote, rukotvorinama i suvenirima. Ukoliko budete kupovali, ako se ne cenjkate najmanje 10 minuta, pri čemu teatralno izlazite iz radnje, a prodavac vas zove nazad, dok ne snizite početnu cenu bar trostruko, oni misle da ste previše naivni.

Gedik-paša

U produžetku ulice prema zapadu, ka Ordu caddesi (Ordu džade), sve sporedne ulice pored tramvajske linije predstavljaju trgovinski deo grada, Gedik-paša, sa jeftinim i kvalitetnim tekstilom (odeća, trenerke, pamučno rublje ...). U skoro svakoj radnji je po jedna ili dve ukrajinske djevuške - prodavačice, a ima i prodavaca koji govore srpski. U tom delu su i radnje gde se na meru kupuju najbolji na svetu ratluk (lokum), alva, kadaif, tulumba i baklava. Njihova najstarija "brza" hrana je burek (savijača s mesom, sirom ili zeljem). Druga "brza" hrana kojom se diče je doner kebab, ali o tome kasnije.

Rimski akvadukt

Iz ulice Divan yolu, kojom prolazi tramvaj, na putu ka ulici Ordu dolazi se do Univerziteta. Iz tih dveju ulica može se ići taksijem ili pešice na sever, preko bulevara Ataturk, prema istoimenom mostu. Pre nailaska na most, valja pokazati taksisti da ide kroz bulevar Ataturk, u deo grada koji se zove Sarač-han, ispod rimskog akvadukta, kojim je dopremana voda do cisterni. Za akvadukt je dovoljno da ga vidite i iz taksija u pokretu, osim ako niste istoričar, arhitekta ili arheolog. Po prelasku mosta, možete reći taksisti da ide do hotela Pera Palace (koji je bliže, pored desne strane ulice) ili dalje, na trg Taksim, po želji.

Hotel Pera Palace

Prelaskom preko mosta Ataturk, na putu za trg Taksim, sa desne strane (istočno) stiže se do znameniog hotela Pera Palace, na brdu Pera, u delu grada koji se zove Beyoglu, a krasi ga kula Galata. Hotel je sagrađen pred kraj 19. veka, ne bi li putnicima Orijent ekspresa pružio očekivanu udobnost. Posle sultanovih palata, bio je prva zgrada u Turskoj sa električnim osvetljenjem, i prva sa liftom, koji i danas radi. U predvorju, pored portirnice, ponosno su istakli spisak čuvenih gostiju (Mata Hari, Agata Kristi, Hemingvej, Kemal Paša Ataturk - u vreme pre preuzimanja vlasti od sultana ...). U prizemlju se nalaze starinski restoran i francuska poslastičara, koje obavezno treba videti. Tokom 2. svetskog rata, Turska je bila neutralna, a Istanbul svetski centar špijunaže. Mnoge važne tajne su saopštavane i razmenjivane u ovom hotelu, koji se često pominje i u romanima i filmovima, a jednom je u njemu održan i kongres Interpola. Od hotela Pera Palace može se prošetati živopisnim uličicama na istok prema kuli Galata, ili u suprotnom pravcu, posle obilaska kule Galata krenuti ka hotelu (šetnja oko 10 minuta).

Kula Galata

Ulaz u prizemlje Kule Galata se ne plaća, ali postoji lift ka vidikovcu na poslednjem spratu, za koji je potrebna ulaznica, zbog lepog pogleda na zaliv Zlatni rog, Bosfor i Agija Sofiju. O pogledu na Bosfor biće još reči.

Šetnja preko mosta Galata

Od kule se peške, za pola sata do 45 minuta, silazi naniže kroz lep stari deo grada, ka mostu Galata, na kome je uvek na stotine ribolovaca. Po prelasku mosta, sa strane na obali je mesto gde na brodićima peku svežu skušu i služe je u hlebu, sa crnim lukom. To je njihova treća "brza" hrana, svojevrstan zdrav odgovor nezdravoj zapadnjačkoj brzoj hrani. Kupujete je sa obale, tako da vas ne brinu ljuljajući brodići. Malo dalje, istočno od mosta je poslednja stanica voza Orijent ekspres, sa izloženom lokomotivom iz tog vremena. Stanica se zove Sirkedži (Sirkeci). U prohujalim, romantičnim vremenima nije bilo mostova, te su bogate putnike nosili u nosiljkama (neka vrsta rikši) do obale, zatim čamcem preko zaliva i opet u nosiljkama do hotela Pera Palace. Nedaleko od mosta nalazi se čuvena Egipatska pijaca začina (Misr čarši), koja privlači šarenilom boja i jakim mirisima. Deo grada do pijace zove se Eminonu, sa Arheološkim muzejom i ostacima nekadašnjeg Konstantinovog utvrđenja. Ovde su i dokovi sa kojih polaze brodići za obilazak Bosfora ili preko na azijsku stranu.

Plovidba Bosforom

Prilikom obilaska, dobro je ići onim brodom koji vozi na sever do mesta na kome je moreuz najuži, svega 700 metara, sa dva velika viseća mosta. Vide se i prelepe kule tvrđave čije se zidine strmo spuštaju sa brda do obale. Noću su izvanredno lepo osvetljene. Na obali Bosfora su vile najbogatijih stanovnika Istanbula, među kojima ima i nekoliko Turkinja, dolarskih milijarderki.

Trg Taksim

Trg Taksim je centar evropskog dela grada. Nalazi se oko dva kilometra severno od kule Galata i hotela Pera Palace.
Na trgu se visinom ističe hotel Marmara. Na vrhu hotela su dva restorana sa vidikovcem. Dolazi se predveče, pre zalaska sunca. Dok pijete piće, iz restorana na severnoj strani uživate u pogledu na deo grada uz Bosfor, sa dva velika viseća mosta ka azijskoj strani. Na južnoj strani je restoran sa verovatno najlepšim, a sigurno najživopisnijim pogledom na svetu, ka kuli Galata, zalivu Zlatni rog, Bosforu i divno osvetljenoj Agiji Sofiji.

Na trgu Taksim, blizu hotela Marmara mirisima vas prizivaju brojni restorančići sa doner kebabom (poput grčkog girosa). Najčešće je od piletine (na turskom - pilić), sladokuscima više prija sa  jagnjetinom, ali može imati težak miris na ovčiji loj, kojim ga premazuju dok se peče. Umotaju vam ga u hlepčić sličan debljoj palačinki, sa povrćem po izboru. Obično uz njega nude da popijete i ceđenu šargarepu, nar, pomorandžu ili točeno pivo, koje naručujete jednostavno - draft bir.

Beyoglu

Od pomenutih kebab restorančića na Taksimu polazi se u dvočasovnu šetnju njihovom Knez Mihajlovom, koja se zove Istiklal (Istiklal cad). Proteže se sa severa na jug, od Taksima do dela grada koji se zove Tunel, kroz Beyoglu, nešto kao njihov Monmartr. U Beyogluu su najlepše građevine istorijskih jevrejskih i grčkih banaka, antikvarnica, knjižara, galerija i bogomolja, u šarenilu radnji i restorana. Ističu se pravoslavna Crkva svetog trojstva (Agija Trijada), Holandska protestantska crkva, Sinagoga i katolička crkva Sv. Antoana. Pojedine restorančiće i kafiće krase umetničke slike i natpisi na francuskom. U njima smo, umorni od obilaska ovog nestvarno lepog grada, u toplom, prijatnom okruženju pili espreso i kapućino.

U ulici Istiklal ne možete da ne uočite i restoran Sarajevski ćevap, gde vredi probati roštilj sličan našem. Ulica se završava kod Tunela, kojim vodi strma brdska železnica do obale Zlatnog roga. Od Taksima do Tunela vozi jedan od najstarijih tramvaja u Evropi. Tramvaj omogućuje da se tokom romantične vožnje odmorite od šetnje i vratite od Tunela na trg Taksim. Od Tunela se brzo stiže peške ili do kule Galata ili do hotela Pera Palace, zavisno kuda želite da idete. Osim na trgu Taksim, najlakše je naći taksi u blizini hotela Pera Palace.

Palata Dolmabahče

Sa trga Taksim se ide nekoliko minuta taksijem nizbrdo do obale Bosfora, do palate Dolmabahče, sagrađene 1856. Prolazi se pored niza luksuznih hotela i stadiona fudbalskog kluba Bešiktaš. Obilazak palate Dolmabahče je obavezno sa vodičima, koji odlično govore engleski i francuski (što opravdava skupu ulaznicu) i traje oko dva sata. U palati je živelo šest poslednjih sultana, do 1922, a posle njih Kemal paša Ataturk.

Dužina palate uz Bosfor je 600 m, ima 43 salona, 285 soba, šest hamama i harem. Prolazi se i kroz sobu u kojoj čuvaju krevet na kome je Ataturk izdahnuo 1938. Glavni salon za prijeme ima 56 stubova. Krasi ga najveći kristalni luster na svetu, sa 750 svetiljki, težak 4500 kg. Posetioci se dive i jednom od najvećih persijskih tepiha, krznu sibirskog medveda (poklon sultanu od ruskog cara), mnoštvu umetničkih predmeta, a mogu da zavire i u sultanov nužnik - čučavac. Palatu su gradili kao imitaciju evropskih dvorova, tako da ima i onih koji misle da je kič, ne ulaze u nju i samo prođu kroz vrt i slikaju se na obali Bosfora. 

Vaseljenska patrijaršija

Vaseljenska Patrijaršija nalazi se pored južne obale zaliva Zlatni rog, oko 1 km zapadno od mosta Ataturk, u delu grada - Fenjer (svetionik, svetiljka). Taksisti treba pokazati mesto na karti grada gde piše Fener. U sklopu patrijaršije je Crkva sv. Đorđa. U sredini zgrade je stub obložen zlatnim relikvijama, koje su malo mlađe od Hrista. Zapadno od patrijaršije je stari jevrejski deo grada. Kada sunce zalazi voda ovog uzanog zaliva presijava se u boji zlata - zbog toga je dobio naziv Zlatni rog.

Pored svih čuda koja ćete videti u ovom čarobnom gradu nad gradovima postoji još jedno - nevidljivo. Kroz moreuz Bosfor po površini teče topla morska struja od Mramornog ka Crnom moru. Po dnu teče u suprotnom smeru hladna struja od Crnog ka Mramornom moru.

Trgovinski centri

Istanbul ima nekoliko velikih tržnih centara (shopping mall) sa visokokvalitetnim proizvodima. Najveći su severno od trga Taksim. Sa trga Taksim se ide dve stanice metroom do prvog. Stanica je Šišli, a centar Dževahir (Cevahir). Na petoj stanici, Levent, nalaze se centri Metrocity i Kanyon. Najveći je Istinye park.

Kupovina bez poreza na dodatnu vrednost (Tax Free)

U radnjama obeleženim znakom Tax Free, posle kupovine treba sačuvati račun i tražiti da vam daju Refund Cheque. Pre predaje kofera, na aerodromu, idete u Cash Refund Office sa pasošem i svim računima i Refund Cheque-ovima i tu će vam vratiti iznos za njihov PDV (VAT). Obično ne traže da vide kupljenu robu, ali nije na odmet da vam bude pri ruci.

..............................................................................................

 

Od istog autora: 

 

Rokenrol Hamburg – stopama Bitlsa

Osam dana nedeljno - Priča o Bitlsima (bitlsizauvek.blogspot.com)

 

Rock 'n' roll obilazak Londona

Rock 'n' roll obilazak Londona (rokenrol-obilazak-londona.blogspot.com)